Ендоскоп улази у људско тело кроз природни отвор људског тела или кроз мали рез направљен операцијом. Када је у употреби, ендоскоп се уводи у претходно прегледани орган и директно се могу посматрати промене на релевантним деловима. Квалитет слике директно утиче на ефекат употребе ендоскопа, а такође означава ниво развоја технологије ендоскопа.
Како је онда овакав прецизан инструмент који смањује проблеме са којима се лекари сусрећу у хирургији и ублажава бол пацијената, како су га открили и произвели људи?
Први ендоскоп на свету створен је 1853. Ендоскоп је уобичајени медицински уређај. Састоји се од главе, дела за савијање, дела за уметање, оперативног дела и дела за вођење светлости. Када је у употреби, светловодни део ендоскопа се прво повезује са одговарајућим извором хладног светла, а затим се део за уметање уводи у претходно прегледани орган, а део контролне операције може директно да провири лезије релевантних делова.
Најранија ендоскопија је коришћена за ректални преглед. Доктор убацује тврду цев у анус пацијента и уз помоћ светлости свеће посматра лезије ректума. Дијагностички подаци који се могу добити овом методом су ограничени, пацијент не само да је веома болан, већ је и ризик од перфорације веома висок због тврдих инструмената. Упркос овим недостацима, ендоскопија је наставила да се користи и развија, а дизајнирано је много различитих употреба и врста инструмената.
1855. Шпанац Кахеса је изумео ларингоскоп. Немац Хајман фон Хајмерц
Офталмоскоп је измишљен 1861. године.
Године 1878. Едисон је изумео сијалицу, посебно након појаве минијатурне сијалице, ендоскоп је у великој мери развијен, а привремени распоред хируршке ендоскопије такође може достићи веома прецизан ниво.
Немачки уролог М. Нитз је 1878. године створио цистоскоп, који се може користити за испитивање одређених лезија у бешици.
Године 1897. немачки брат Килијан зачео је бронхоскоп.
Године 1862. Немачки Смалл је створио езофагоскоп.
Године 1903., Американац Кели је створио проктоскоп, али није био широко коришћен све до после 1930. године.
1913. Швеђанин Џејкобс је реформисао метод плеуроскопије.
Амерички Шиндлер је 1922. године основао методу гастроскопије.
1928. Немац Калк је створио лапароскопску методу.
Године 1936. амерички Скафе је спровео вентрикулоскопски тест, а тек 1962. године Немци Гуау и Фрестиер су основали методу вентрикулоскопије. Од тада је формиран читав низ микроскопских метода испитивања.
Јапан је 1963. године почео да производи влакнасте ендоскопе
Године 1964. успешно је развијен биопсијски уређај фибер ендоскопа. Ова специјална клешта за биопсију за биопсију може имати одговарајући патолошки материјал и мање је опасна.
Године 1965. направљен је фибероптички колоноскоп, који је проширио обим прегледа за болести доњег гастроинтестиналног тракта.
Године 1967. почео је да проучава ендоскоп са увећавајућим влакнима како би посматрао фине лезије. Ендоскопи са оптичким влакнима се такође могу користити за извођење ин виво тестова, као што су мерење ин виво температуре, притиска, померања, спектралне апсорпције и других података.
Године 1973. ласерска технологија је примењена на ендоскопско лечење и постепено постаје једно од средстава ендоскопског лечења гастроинтестиналног крварења.
1981. године успешно је развијена ендоскопска ултразвучна технологија. Овај нови развој, који комбинује напредну ултразвучну технологију са ендоскопијом, значајно је повећао тачност дијагнозе болести.
